Симович, Любомир

Любомир Симович (серб. Љубомир Симовић, 2 декабря 1935, Ужице) – сербский писатель.

Биография

Закончил филологический факультет Белградского университета. Живет в Белграде и Ужице.

Произведения

Книги стихов

• Словенске елегије (1958)
• Весели гробови (1961)
• Последња земља (1964)
• Шлемови (1967)
• Уочи трећих петлова (1972)
• Субота, поэма (1976)
• Видик на две воде (1980)
• Изабране песме (1980)
• Ум за морем (1982)
• Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983)
• Источнице (1983)
• Хлеб и со (1985, 1987)
• Горњи град (1990, два издания)
• Игла и конац (1992)
• Источнице и друге песме (1994)
• Учење у мраку (1995)
• Љуска од јајета (1998)
• Песме (2005)

Драмы

• Хасанагиница (1974, телеэкранизация 1983)
• Чудо у Шаргану (1975, телеэкранизация 1989)
• Бродячий театр Шопаловича / Путујуће позориште Шопаловић (1985, телеэкранизация 1986, словен. пер. 1988, фр. пер. 1989)
• Бој на Косову (экранизирована в 1989)
• Драме (1991)

Эссе

• Двойное дно/ Дупло дно (1983, 1991, 2001)
• Ковачница на Чаковини (1990)
• Галоп на пужевима (1994; 2-е изд. 1997)
• Нови галоп на пужевима (1999)
• Читање слика (2006)

Интервью

• Земля обетованная/ Обећана земља : 9. октобар 1999 - 22. јун 2006 (2007)

Признание

Премия Змая (1973), премия Десанки Максимович (1994), премия Васко Попы (1999), премия Сербского литературного общества за жизненное достижение (2013, [1]).

Член Сербской академии наук и искусств (1994).

Литература

• Ljubomir Simovi. Beograd: Stubovi kulture, 2010