Стоянович, Коста: биография

Стоянович так и не стал членом Сербской академии наук, хотя ещё в конце 1919 года Йован Жуйович предложил избрать его постоянным членом.

Смерть и похороны

Стоянович перед смертью на протяжении десяти дней имел плохое самочувствие и несколько дней провёл почти полностью в бессознательном состоянии. За день до смерти консилиум из четырех известный белградских врачей обнаружил у него воспаление мозга и почек. Кроме тяжести неожиданной болезни, СМИ приписывали его смерть истощению, вызванного большой преданностью ответственными делами и усилиям, которые он вкладывал в свои обязанности. Стоянович считался одним из самых активных министров своего времени. До самой смерти, работал с министром Милорадом Драшковичем по подготовке законпроекта о ревизии имущества военных спекулянтов, также работал в государственной комиссии для определения масштабов коррупции в военные годы.

После себя оставил жену и троих сыновей.

Похороны были проведены с большими почестями на следующий день 4 января. О них писали все белградской газеты. Похоронная процессия выехала из его дома на Битольской улице. После отпевания в Соборной церкви, процессия прошла через весь центр Белграда, через улицы Короля Петра, Васина, Коларчева, Короля Милана, Теразие, вплоть до Нового кладбища. На похоронах присутствовали престолонаследник Александр I, Княгиня Елена, члены правительства, дипломатического корпуса, депутаты, представители Демократической партии, большое количество офицеров, граждан и друзей.

На похоронах Косты Стояновича были произнесены несколько официальных речей: Милорад Драшкович — в честь Министерства внутренних дел, Йован Радонич — в честь парламента, Воислав Маринкович — в честь депутатской группы Демократической партии, Милутин Миланкович на балконе дворца капитана Миши — в честь Белградского Университета, Драган Дучич — в честь Министерства финансов и другие.

Публикации

• „Атомистика – Један део из филозофије Руђера Јосифа Бошковића“, Ниш (1891), биографија компаративна анализа природне филозофије Руђера Бошковића.
• „О увозу и извозу Србије третирано новом математичком методом“, Београд (1902), расправа у којој је применом математичких метода објаснио концепт опортунитетних трошкова и објаснио колико Србија губи извозећи сировине уместо готових производа
• „О математичкој физици“ (1903)
• „Принципи нове геометрије“ - метагеометрија, Београд (1901)
• „После свршених трговинских уговора“, Београд (1908)
• „Тумачење физичких и социјалних појава”, Београд (1910), у коме је опсежно је разрадио замисао да се помоћу термодинамичких закона, може пронаћи адекватан модел којим се може управљати друштвеним токовима, полазећи од идеје да се честице микросистема, исто као и друштвени односи, налазе у истом хаотичном стању, те да се успостављањем сличних математичких модела, може доћи до аналогних закона управљања, који важе у друштву и на тај начин их контролисати. У том смислу посебно је детаљно описао термин ентропије, аналогно примењен на друштвене проблеме. Идеја о оваквој целовитости, касније је постала позната као кибернетика
• „Економско стање Србије : од окупације Босне и Херцеговине до анексије, од 1878 до 1908“, Београд (1909)
• „Основи теорије економских вредности” (1910), из математичке економије, у којој је, користећи врло напредан математички апарат, као нпр. теорију парцијалних диференцијалних једначина за описивање економских модела
• „Говори и расправе: политичко-економске“, вол. 1—3, Београд (1910,1911,1914)
• „Механика“, Београд (1912), универзитетски уџбеник из примењене математике. Написао га је најпре за потребе предавања на универзитету као рад под насловом „О основним принципима механике и њиховој примени на физичке проблеме“, које је касније значајно проширио. Највећи део књиге односи се на векторски рачун, затим кинематику, статику, динамику, аналитичку механику, теорију диференцијалних једначина и астрономију.
• „La Serbie et la liquidation de la guerre europenne“, Женева (1919)
• „Расправе и чланци из науке и филозофије“, Београд (1922), објављене потхумно, чланци по избору самог аутора припремљени за штапмање пред смрт
• „Слом и васкрс Србије”, мемоари у којима је објаснио узроке војног пораза Србије 1915, и улогу Николе Пашића у преломним годинама Првог светског рата. Рукопис се налази архиви САНУ под бројем 10133. Објавио га је 2012. РТС, а приредио Слободан Турлаков
• „О полу и полари код кривих линија“, рукопис

Литература

• Петровић Александар. 3. Коста Стојановић (1867—1921) // Живот и дело српских научника књ. 7 / Милоје Сарић. — Београд: САНУ, 2001. — P. 69-120. — ISBN ISBN 86-7025-310-0.
• Петровић Александар. Аналогија и ентропија. — (Филозофија природе и хармоније Лазе Костића и Косте Стојановића) Нови Сад: Матица српска, 2005. — P. 1–362. — ISBN ISBN 86-363-0456-3.
• Петровић Александар. Коста Стојановић. — (Срби 1903 - 1914 Историја идеја приредио Милош Ковић) Београд: Клио, 2015. — P. 604–626. — ISBN ISBN 978-86-7102-499-0.